Zalivanje fisura
Zdravi i lepi zubi ne zavise samo od genetike već i od preventivnih mera kao što je redovna oralna higijena i posete stomatologu.
Zalivanje fisura se radi na potpuno zdravom zubu bez karijesa.
Zalivanje fisure je bezbolna intervencija i spada u jedan od najboljih tretmana za prevenciju karijesa.
Šta su to fisure?
Fisure su udubljenja na okluzalnim površinama molara i premolara. Karijes se najčešće pojavljuje na mestima kao što su okluzalne površine zuba. Fisure su najpogodnije za zadržavanje hrane i bakterijskog plaka.
Kada je potrebno zaliti fisure?
Pravo vreme za zalivanje fisura i prevenciju karijesa je kada dete krene u prvi razred, u tom periodu niču prve stalne šestice (oko 6 godine) i one su tu do kraja života.
Zato je neophodno zaštiti ih zalivanjem.
Zašto je važno zaliti fisure?
Kod dece je otežano održavanje oralne higijene, tako da zalivanjem fisura na stalnim zubima štitimo zub od nastanka karijesa.
Koji se materijali koriste za zalivanje fisura?
Materijali koji se koriste za zalivanje fisura sadrže fluoride koji postepeno otpuštaju i tako dodatno štite zub. Postoje kompozitni i glasjonomerni zalivači.
Koji je postupak zalivanja fisura?
Prvo se vrši priprema zuba što podrazumeva uklanjanje mekih naslaga sa profesionalnom pastom i rotacionom četkicom. Zatim se na zub nanosi ortofosforna kiselina koja nagriza gleđ i priprema zub za nanošenje zalivača. Kiselina koja se nanosi nije štetna po zub.
Kiselina kratko stoji, potom se dobro ispere i osuši zub. Sada je zub pripremljen za nanošenje zalivača. Kada se nanese tečni zalivač, mora se polimerizovati sa helijo lampom. Potom se vrši provera da li je visoko, i da li smeta detetu. Završna faza je poliranje.
Da li je potrebna kontrola nakon zalivanja fisura?
Iako se zaliju fisure, potrebno je održavanje oralne higijene i to ne zamenjuje redovno pranje zuba. Potrebno je redovno dolaziti na kontrole da bi se proverilo da li zalivači stoje ili ih je potrebno zameniti.
Šestice su izuzetno važne, prve niču i treba da se čuvaju celoga života.